Велики кнежеви Кијева

Он је одрастао под туторством своје мајке Олге (945-962). Пошто је Светислав био малолетан, врховну власт у Кијеву је примила његова мајка Олга. Међутим, она се није руководила некадашњим традицијама. Чим је Светислав одрастао, показао се као ратоборан јунак. Преузео је власт 962. године. Његово интересовање су углавном били ратови и тако је и васпитан, да буде ратник. Био је веома брз и спретан. Летописи га описују на следећи начин: “Беше он храбар и лак, као пардус, скупљаше многе војнике; кола иза себе није возио ни котла; месо није кувао, него је изрезавши танко коњско месо, или дивљач, пекао то на угљу, па јео; није имао шатора, него је спавао на седлу; исто су чинили и сви његови; и слаше на све стране говорећи: “доћићу на вас“. Свјатослав је ратовао по целој источној Европи, тако да је продро до кавкаских предела и ту је водио битку са племенима Јаса и Касега. Касније су га Грци позвали да сруше бугарску царевину, што је Светислав и учинио, тако да је касније и остао у бугарској. Кнез Свјатослав је победио Хазарски каганат 965. године. Заузео је Бугарску и заратио са Византијом. Пад хазарске државе је разрушио систем међународних односа који су били успостављени неколико векова уназад. Свјатослав је учествовао у бици код Доростола. Руска војска је са око 60.000 војника, разбила бугарску војску. Међутим, бугарска восјка је имала само 30.000 војника. Свјатослав је освојио подунавске градове. Саградио је град Прејаславец на обали Дунава. Касније, Свјатослав се вратио у кијев, када је чуо да Печенези покушавају да нападну Кијев. Свјатослав је заједно са бугарским царем , освојио Пловдив и ушао је у Тракију. Његова војска је претрпела пораз код Аркадиопоља и погинуло је око 20.000 људи. Руско-Бугарска војска је претрпела пораз код Преслава. Свјатослав је био био кнез који је много ратовао, учествовао је у многим биткама. Покушавао је да се пробије до Доростола, нападао је Ромеје. 971. године је склопљен мир, а Свјатослав се одрекао подунавске Бугарске, а вратио је Доростол. Касније, Руску војску су напали Печенези. 972. године у пролеће, погинуо је Свјатослав и сва његова војска. Од лобање кнеза Свјатослава је направљен пехар и тај пехар су оковали у сребро и то све по наредби хана Курја. Пострадао је 972. године. На повратку у Русију, био је ухваћен од Печењега, дивљака и ту је убијен. Печењшки кнез је направио себи гозбену чашу од лобање кнеза Светислава. Свјатослав је имао три сина: Јарополк, Олег, Владимир. Међу браћом је владала борба за власт, тако да је Јарополк убио Олега, а Јарополка је убио Владимир, када је ишао на измирње са њим. Јарополк је био представник хришћанске странке, а Владимир је био присталица многобоштва. После Јарославове смрти, Русијом су управљали његови синови: у кијеву је био најстарији син Јарополк, код Древљана у Овручу је био Олег, а у Новгороду је био Владимир. Рат између Олега и Олега започео је 977. Године. Разлог је било убиство Љута, сина Кијевског војводе Свенелда.

Извор: www.wikipedia.com